Mi smo društvo licemjera! I ono što je najgore učimo i svoju djecu da bude tako. Kako? Pa licemjerje započima od začeća!

Za svaku nam životnu dob postoji jedna standardna i stereotipna rečenica.

Društveni život:
Začeće – „pravite djecu, ovo će se društvo brinuti o njima“ (i smanje ti prihode za 70 do 80 %)
Vrtić – „mi vodimo računa o socijalizaciji djeteta“ (i trebaš povuć debele veze da se dijete upišeš u vrtić)
Osnovna škola – „mi smo odgojno obrazovna ustanova“ (u kojem ti psiholog kaže da ne može odgajat tvoje dijete, a da njegove ocjene i uspjeh u školi ovise o zalaganju roditelja)
Srednja škola – „mi školujemo buduću radnu snagu na kojoj će počivat gospodarstvo ove zemlje“ (ali nemamo za to potrebne literature i nismo najbolje plačeni pa radimo ono što možemo – i tako se svakome tko izađe iz škole kaže „tek sad trebaš učit, ono je bila teorija a život je život“
Fakultet – „visoko obrazovani kadar je budućnost ove zemlje“ (ali tko je još išta naučio na fakultetu? Na fakultetu se samo uči učit!) – a pomogu što smo do sada radili??????
Burza rada – „mi jesmo burza, ali se sam moraš potrudit i pri tome poštovat sve naše propise jer mi brinemo za tebe“ (a posao se i tako dobiva po vezi bez obzira na završene škole)
Posao – „radi i zaradi svoj kruh“ (ali šuti i pazi da ne odskočiš jer će te ostale kolege zgazit - to je lakše nego se sam potrudit – imaš ovdje i mogućnost „uvlačenja“ šefovima i nadređenima, pa si uz „kašetu piva i kilogram janjetine“ možeš osigurat mirni radni vijek do penzije)
Penzija – „plaćaš da si osiguraš svoju starost“ – (ali mi imamo problema i dugova prema onima koji su već u penziji pa ti je bolje da štediš sa strane i ne računaš na nas)

Privatni život:
Dijete – „igraj se sa onom djecom“ (tate su im doktori, direktori...trebat će nam)
Pubertet – „ne smiješ bit drugačiji i iskakati“ (jer će te svrstati među „drogaše“ a onda je to etiketa koje se nečeš riješit cijeli život)
Adolescencija – „upiši tu i tu školu, nije bitno što je samo da završiš“ (i tako ćeš se zaposlit po vezi a ne po završenoj školi)
Mladenačka dob – „upiši fakultet da dobijemo diplomu, kakvu – takvu, diploma je diploma i na njoj ne piše s koliko si polagao ispite“
Srednja dob – „imam puno jako dobrih prijatelja na položjima kojima se treba napravit“ (dok mi oni plaču na ramenu kako su propali i pokušavaju mi utrapit svoje propalo poduzeće)
Starost – „trebam napravit sve da mojoj djeci olakšam život da ne bi morali prolazit sve ono što i ja“ (a di si bio do sada????? Zar ne vidiš da si i ti pomogao društvu da bude takvo kakvo je!)

Privatni razgovori:

"treba govorit otvoreno o svemu" a onda počne dodvoravanje, ulizivanje, ispipavanje, pa sijedi muljanje, laganje, izbjegavanje - zar niko ne može nešto otvoreno reć????

....dakle sve se svodi na puku formu bez sadržaja!!!!!...
i onda se pitamo zašto ludimo????

...ako će moje dijete sutra rodit svoje, forme radi - a bez sadržaja.... rađe ću joj odmah kupit robota i time joj uljepšat život!!!!